Skadarlija, Skadarlija

Često prodjem tom ulicom tihom
gde kućerci trošni zadnje dane broje
gde pod lipom isto kao nekad
ponosno i gordo tri šešira stoje

Skadarlija, Skadarlija
sa pesmom živim sada
Skadarlija, Skadarlija
to srce našeg Beograda

Neki prozor još bosiljak čuva
drevni fenjer svetli k'o u doba davno
svaki kutak podseća na vreme
kada se bez žurbe živelo lagano

Vreme prodje i ništa baš više
jer i sad se tamo pesma stara čuje
čaše zvone, društvo se veseli
a žice gitare razdragano bruje